Grupa Fobos1974 god
Gupa FOBOS je 1974 god. zahvaljujući menađžeru Dejanu Stijačiću-Stiji učestvovala na jednom najvećem super spektaklu te godine pod nazivom HIT 74, spektakl u Sarajevskoj Skenderiji pred 15000 posetilaca, spektakl najvećih Super-Starova one bivše nam lepe naše Yugoslavije! Grupa FOBOS je otvorila to veličanstveno veče! Svirali su prvi, jer većina grupa nije želela da izađe prva na binu jer, kako je uvek i bivalo, na prvoj grupi koja izađe na binu se nameštao Saund ček, što je mnogo puta koštalo njihovu dobru reputaciju kod publike. Grupa FOBOS nije imala strah da svira prva, samim tim što i njihovo ime znači strah. Te večeri, za razliku od drugih grupa, FOBOSU nisu radili monitori na bini, ali bez obzira na to oni su se snašli kao riba u vodi i dali su sve od sebe, a kao dokaz je bio dobar prijem kod publike.Bili su spremni na sve i to veče je za njih bila velika čast svirati pred Sarajevskom publikom.Publika je bila fenomenalna, grmelo je celo Sarajevo. Skenderija se pomerala sa severa na jug, sa istoka na zapad i nazad. Bendovi su rasturali od muzike. Sviralo je i Bjelo Dugme, Korn grupa, YU-Jazz-pop selekcija, Teška industrija, Kod, Formula 4, Vokins, Plima, Plamen, Cmok, Duga, Juli, Željko Samarđžić, Goran Gerin. Grupa FOBOS je doživela svoje prvo Rok-Krštenje pred tolikom publikom. Jedan grad u Sremu je imao sa čim da se ponosi i prvi led je bio probijen. Tako je počelo! Odmah u startu kad se od njih najviše očekivalo isprečio se Vojni odsek i poslao Pecu Fobosa u vojsku 1975-april u Rijeku (na Trsatu) i sa tim slomio rad grupe u naponu. Po sistemu „ Da se dečko ne pokvari od Roken-Rola’’. Imao je samo 19 godina! Dakle, za vojsku je još bilo vremena ali... zakon silu menja. Na taj način se udaljuju i članovi jedan od drugog, motivacija je inficirana odlaskom vođe grupe, dolaze konkurenti i odvlače ljude na drugu stranu i pojavljuje se pukotina u grupi. U vojsci se upoznaje sa Borisom Bizetićem i to poznanstvo je Odigralo veliku ulogu za budući rad grupe FOBOS, jer im je Bizetić sredio snimanje pve ploče i bio im je producent.Na prvoj ploči Boris Bizetić se potpisuje i kao tekstopisac. Ploča je snimljena 1977 godine, a snimatelj je bio gospodin Aca Radojčić. Snimanje je bilo u studiju na Banovom brdu. Postava grupe na prvoj ploči je bila: Peca Fobos-sologitara i vokal;Mileta Jovanović-bas gitara; Dejan Petrović-Duka-bubanj.Gosti muzičari su bili Branimir Kosar-Brankić-klavijature; Bane Anđelović-ritam gitara. Druga ploča je snimljena 1978 god. U slučaju druge ploče Peca Fobos je kompletan autor bez potpisa drugih imena. Postava za tu ploču je bila: Peca Fobos-solo gitara, vokal br.2, Steva Vićanović-Sinđa-Vokal; Dragan Ivanovski-Traki-bas gitara; Dule Dabić-Dabonja-bubnjevi; Stevan Dabić-klavijature. Snimatelj je bio gospodin Aca Radojčić. Godine 1979 je snimljen L.P Materijal u privatnom studiju u Beogradu sa postavom: Peca Fobos-Solo gitara, vokal; Dragan Ivanovski-Traki-bas gitara; Rick i John James-bubanj i klavijature. Godine 1983 je snimljen novi materijal Sa postavom: Peca Fobos-solo gitara,vokal br.2;Steva VićanovićSinđa-Vokal; Mileta Jovanović-bas gitara; Vasa Janošević-Vaja-Bubnjevi. Snimanje je bilo u studiju Druga Maca-Beograd vlasnika Enca Lesića. Grupa FOBOS je snimala za produkcije:

Grupa FobosBeograd Disk-Jugo Disk, Diskos.
Pre nego što su snimili prvu ploču učestvovali su 1976 god. na među republičkom takmičenju RokBendova u Bijeljinji pod nazivom Semberija 76 i osvojili 1. mesto,a Peca Fobos proglašen je za najboljeg gitaristu te večeri. Ploče koje je grupa FOBOS snimila su bile komercijalnog karaktera, jer produkcije ploča nisu htele da rizikuju sa saundom i stilom „a la Deep Purple’’, a u drugim produkcijama nisu imali vezu i poznanstvo i nisu bili grupa iz Beograda kao olakšavajuća okolnost. Svirali su sa YU- grupom ; Crnim  Biserima ; grupom Tako; grupom  Helios itd. Koncerti i obične tezge su bili puni publike, ali je bilo i momenata kada im zlobnici ili konkurenti poskidaju reklamni materijal na ulicama, gradjani istaju ne obavešteni i na svirku dodje samo desetak ljudi. U takvim situacijama grupe spakuju instrumente i vrate se kući. To se FOBOSIMA nije dešavalo. Bez obzira da li sala bila puna, poluprazna ili sa desetinak ljudi, FOBOS je svirao tročasovni repertoar, a nekad je to trajalo i duže od tri sata. Na bini su imali super šou, nešto između gimnastike i roken rola. Nije ni bilo čudo jer su većina muzičara bili i sportisti. Na primer, Peca je bio atletičar, gimnastičar, džudista i veslač u kajakaškom klubu VAL u Sr. Mitrovici; Dragan Ivanovski – Traki je bio omladinski prvak u veslanju kajaka (kajak klub VAL – Sr. Mitrov.); Branko Bizumović – Brna je bio super fudbaler i plivač; Dejan Petrović – Duka je bio super rvač u rvačkom klubu u Beogradu kod gospodina Ćitakovića; Vasa Janošević – Vaja je bio super vozač automobila (nije mu bilo ravnog u Sremu) itd.
Svirali su doček Titove štafete u Novom Sadu, svirali su rok festival GAUDEAMUS u Zagrebu, svirali su rok festival LEKENIK u Lekeniku kod Zagreba, pobedili su na Vinkovačkom rok festivalu i Peca Fobos je proglašen najboljim gitaristom večeri, učestvovali su na Vinkovačkim jesenima, svirali su na Zaječarskoj gitarijadi, na par gitarijada u Vojvodini odnose prvo mesto i Peca je proglašen kao najbolji gitarista na takmičenju itd. Peca je u grupu FOBOS doveo pevača Stevu Vićanovića-Sinđu, koji je nekada bio član Sr. Mitrovačke grupe Rendžeri i grupe Sećanje. Sinđa je bio zakon za sve pevače u Sremu i Vojvodini i jedan iz redova naj-rok pevača u ex-Yugoslaviji, bilo to nekom pravo ili ne. Sinđa je iz mesta Šid kod Sr. Mitrovice, tamo živi i dan danas sa porodicom i još uvek peva i voli roken rol. Peca se veoma ponosio sa Sinđom jer je bio super profesionalac, pošten i korektan čovek, pevač koji nikada nije zakazao i Peca ga je respektovao kao starijega brata bez obzira što mu je Peca bio šef u grupi.Grupa FOBOS je dobila priznanje grada Sr. Mitrovice kao počasna rok grupa u gradu, sa potpisom direktorke doma omladine Smiljke Krmpote. Sa FOBOSIMA je počeo saradnju i novi menadžer Đorđe Rakić koji nije dugo ostao sa grupom.
Grupa FobusOtvorio je splav u Beogradu i počeo novi biznis. Prva ploča grupe FOBOS je prvi put puštena baš na tom splavu. Do dana današnjeg se više nisu sreli. Toliko toga se još izdešavalo u tih 10 god. postojanja grupe FOBOS, da je jednostavno nemoguće u par stranica Home Page sve opisati ili objasniti, a mnogo što šta od svega toga danas više i nije važno i koga to uopšte i interesuje. Jedno što može da se kaže, a to je, da grupa FOBOS nije uzimala drogu i nije bila za parolu ,,Sex, droga i roken rol’’. Živeli su sasvim normalnim tempom života  i prihvatali život onakav kakav je i akceptirali njegove ovakve ili onakve zakone, voleli su druženja i sve što ide uz to. Nikoga nikad nisu molili, nikada se nikome nisu uvlačili pod kožu (što se u slučaju nekih drugih rok grupa događalo), tvrdo su radili i bili ponosni na svoj rad. Peca Fobos se posebno ponosio na njegove muzičare i to baš na sve koji su prošli kroz grupu tokom svih tih teških, ali i srećnih godina postojanja. Često je znao da kaže:,, Moji muzičari su rok anđeli i niko nema lepša i bolja krila od njih, zato naša grupa tako dobro i leti!’’. Ali ... na žalost nije uvek bilo tako. 1.07.1981 god. desilo se nešto što niko ne bi voleo da mu se desi.Te tople letnje noći, vraćajući se umorni, ne ispavani i iscrpljeni iz Sremske varošice Šid, pa preko sela za Sr. Mitrovicu, na ulazu u selo Laćarak desila im se teška saobraćajna nesreća. Sa autom Zastava 101 koji je imao i zakačenu prikolicu pozadi njega za instrumente, podleteli su pod traktor. U tom udesu, Pecin venčani kum i bas gitarista grupe Dragan Ivanovski-Traki je izgubio život. Prestalo je da kuca srce jednog od najboljih basista Vojvodine. Još bolnije u svemu tome je to što je auto vozio njegov zet sa kojim se uvek lepo slagao. Udes se dogodio deset dana nakon Pecinog venčanja. Posle dužeg oporavka i svega što je izgubio sa tim udesom Peci ništa drugo nije preostalo nego da ide u kafanu i da svira narodnjake. Izgubio je prijatelje, pukao mu je brak, totalna besparica ga je naterala da se krije od svojih gazda jer nije imao da plaća stanarinu, struju i vodu, ali za njegovu sreću gazda ga je simpatisao, poštovao i cenio kao umetnika priznatog u gradu i akceptirao je tu situaciju. Iz kafane u
kafanu, iz restorana u restoran, iz hotela u hotel, svadbe, ispraćaji, veridbe, rođendani, sve je to morao da proguta da bi skupio nešto novca za novi početak, ili bolje rečeno, da bi nastavio dalje tamo gde je zloduh sudbine presekao njihov put.